Pozdrav sa poetskog oblaka
Pozdrav sa plavog oblaka
Stigao me jutra hladnog
Dok još pospanih kapaka
Pokušah da izguram
Novi jedan korak na putu utabanom
Negde iz daleka osetih šum čempresove šume
I smeh u blagim talasima mora
Jer sa druge strane bilo je leto
I Novu godinu slavili ste na plaži
A ovde je sneg samo malo pao
Da ublaži studen i sivoću gradskog betona
Plastična jelka i kineski lampioni
Vratiše me u davne godine neke
Pored prave jelke iz našega gaja
Svećice i bomboni u sjajnim papirićima
Ukrasi od papira i kuglice u boji srebra i zlata
Na gramofonu slušali smo Roda Stjuarta i šlagere stare
I snovi bjehu puni nade
Ni slutili nismo ove tuge
A onda su došle godine druge
Umesto jelki karte u jednom pravcu
Godine mladosti ostale su skrivene
U klupama učeći neke jezike nove
Zaboravili smo stare uspomene i snove.
2013🎄
thefreedictionary.com
kindness = dobrota📖
Gnezdo gde spava blagost!
Kindness@happy to give 💐 to you!
Slogan:
“Emoji”, uvek uz osmeh!
Emoji (japanski) su male ikonice 😃 koje se koriste u porukama, engleske emoticons se razlikuju od emoji 😎 po obliku ekspresije facijalnih emocija
Ah, ta divna-AKA jesen!
Danas je osvanuo sunčan dan poslje duge sive olujne kiše, koja mi je jučer slomila novi kišobran.
Vrata za poštu prepuna su reklama sa ilustracijama i slikama crvenog lišća, jesen se na japanski kaže AKI, a crvena boja AKA.
U vrtu mladica trešnje je porasla još nekoliko centimetara u visinu i prerasla lonac u koji sam je posadila.
Eto, tek 4. godine ima trešnja u mome vrtu, a trajati može stotinama kada bih je posadila u tlo negde na oranicama ili kršnom tlu pored Jadrana.
Ah, ta jesen, kišom je noćas opet nanela debele nanose opalog lišća ispred praga.
Da bar imam metlu kao one starinske, kratke od čvrstog bukovca što su same ručno izrađivale naše bake, pa kada očiste avlije, sve miriše dvorište na opojno eterično ulje mediteranske biljke.
Pored našeg stana je veliki drvored momiji koji mi ukrasi dane i prvo najavi novo godišnje doba koje manifestuje svima vidljivim promenama na krošnjama drveća.
U jesen list momiji prvo je zlatno-žute boje, dok ne poprimi zagasito-tamno crvenu boju kao domaći rubin-crveni kukuruz kokičar, kojeg smo ostavljali kao ukras zbog neobično lepe boje.
Boje jeseni protkane u crvenkastim listovima koje je donela kiša pred prag dale su mi inspiraciju za nove stihove i umetnički rad od suvog lista, koji su ostali zapisani na blogu i spomenaru.
KOPIRAJTERKA 